Norin-Rad

Tajna duhovne molitve, kao što je rečeno u formi parabole, je da moliš i nikada ne gubiš srce. Jedna takva parabola govori nam o udovici koja je stalno dolazila sudiji, moleći za oslobađanje. U početku on nije odgovorio, a onda je rekao sebi:” Iako ne verujem u Boga, niti poštujem čoveka, doneću joj oslobađajuću presudu, jer me je izmorila sa njenim mnogobrojnim dolascima.“ Parabola, kao i snovi, sadrži nebrušeni dragi kamen istine. Ova parabola zahteva istrajnost u ovladavanju umetnošću molitve. Jednom kada ste ovladali njom vi ćete živeti u stanju zahvalnosti, i kroz čitav dan vi ćete govoriti sebi iznova i iznova:“ Hvala ti, Oče.“ 

Najefikasnija molitva je postavljena u 11. poglavlju Jevanđelja po Jovanu, stih 41-42:“ Oče, hvala ti što si me uslišio, jer me ti svagda uslišiš.”U ovom poglavlju, ispričana je priča o nekom ko je umro i naizgled otišao sa ovoga sveta. Ali istina je da niko nije mrtav u odnosu na vas, ako znate kako da molite. Vi možda  ne možete više da dodirnete, vidite ili čujete one koje ste voleli svojim smrtnim čulima ali ako znate kako da date zahvalnost, vi se možete pokrenuti iz vašeg tela tame u svet svetlosti i sresti svoje voljene tamo. Stoga, onaj koji je naučio kako da moli otkriće veliku tajnu punog i sretnog života. 

U 33.poglavlju, stih 18, Knjige Postanja, Jerusalim je nazvan Sihem i rečeno je:” Jakov dođe srečno u grad Sihem u zemlji Hananskoj,… i tamo on načini oltar i nazva ga El Elohej Izrael, što znači Bog Izraela”. Orijentišući sebe prema Sihemu (ispravnoj direkciji), Jakov je ostao u El Elohej Izraelu, što znači “siguran u umu, telu, ili posedu”.

 Mi smo rekli da se Danijel okretao prema otvorenom prozoru, gde je gledao prema Jerusalimu. I oni u Muhamedovom svetu se mole gledajući prema onom što zovu Meka. Ali zato što hrišćani uzimaju to mesto unutar sebe, sveti spis govori o unutrašnjem Jerusalimu, a ne uopšte o spoljašnjem. Kada se vi molite vi ne padate ničice ka zemlji niti gledate neku istočnu tačku u prostoru, već podešavate mentalno sebe ka ispunjenoj želji. Iako je ova tehnika jednostavna, ona zahteva praksu da biste njom ovladali. Vaš istinski pravac je prema spoznaji onoga što želite. Spoznajući vašu želju, postavite sebe direktno ispred nje razmišljajući o njenom ispunjenju. Utišajte sve misli i dopustite da se vrata vašeg uma otvore. Onda uđite u vašu želju. Ostanite sa vašom imaginacijom kao sa vašim prijateljem. Počnite sa mislima da je imaginacija nešto drugo od vas samih, i na kraju ćete spoznati da ste vi sada ono što ste prethodno zvali svojom imaginacijom. Moguće je amputirati ruku, nogu, ili različite delove tela-ali imaginacija ne može biti amputirana, jer je ona vaše večno Sopstvo! 

Dopustite mi da vam pokažem ono što mislim.Dok stojim ovde u Los Anđelesu, možda želim da budem negde drugde.Vreme i novac mi možda to ne dopuštaju, ali u mojoj imaginaciji ja mogu zamisliti da sam već tamo. Sada,  kroz čisti akt imaginacije sa moje strane, Bog prenosi ovo telo. Ako ja zamislim, da sam u Njujorku, bilo ko od onih o kojima mislim u Los Anđelesu moraju biti tri hiljade milja daleko. Ne mogu više da mislim o njima kao da se nalaze dole na ulici ili na brdima zapadno od mene. To je moj test. 

Reč molitva znači “pokrenuti se ka, prići, delovati ili biti u blizini nečega”. Usmeravajući sebe ka Njujorku, ja činim pokret, prilazak njemu. Dok delujem kao da sam u njegovoj blizini, ja vidim svoje prijatelje povezane sa Njujorkom. Čineći ovo, dopuštam  sebi potpuno poverenje u svoju imaginaciju, znajući da je ona biće koje čini pokret. Blejkove reči su istinite:” Čovek je sav imaginacija, i Bog je Čovek i postoji u nama kao i mi u njemu. Čovekovo Besmrtno Telo je Imaginacija, i ona je Sam Bog.”   

 Vi se ne možete kretati samo u prostoru već takođe i u vremenu i ispuniti svaku vašu želju. Molitva znači da ne treba da budete ograničeni onim što osoba zove sobom. Vi se možete moliti za druge sa osećanjem da oni sada imaju ono što su nekada želeli, jer osećanje je pokret. Prvi kreativni akt zapisan u svetom pismu je pokret; Postanje 1, stih 2:” …Duh Božiji lebdeše nad vodama”.  

Jedan prijatelj je nedavno imao fantastičnu viziju, za vreme koje je upitao:” Da li sam ja bilo šta naučio?”i ja sam mu odgovorio:” Da, naučio si kako da se krećeš”. Onda se sve preobrazilo, dok se konflikt smanjivao, straćara je postala zamak, bojno polje more zrele pšenice, i on je bio ispraćen ka svom večnom domu.

Molitva je pokret. To je učenje kako da se krećete prema promeni vašeg bankovnog računa, vašeg bračnog statusa, ili socijalnog okruženja. Naučite kako da ovladate umetnošću pokreta jer pošto ste se pokrenuli, promena počinje da se uzdiže iz dubina. Tehnika molitve je ovladavanje vašim unutrašnjim pokretom. Ako vi vidite ono što biste želeli da promenite, pokrenite se u vašoj imaginaciji ka poziciji koju biste zauzeli pošto je promena zauzela mesto. 

Sve i svako u vašem svetu je projekcija vas samih. Bilo koji zahtev od drugih, koji ste vi čuli, ne treba da bude ignorisan, jer dolazi od vas samih! Vi ste se spustili iz sveta svetlosti da biste ograničili sebe u ovom telu tame. Sada samo varnica beskonačnog sveta svetlosti, jednoga dana ćete se setiti tog sveta i probuditi, ali u međuvremenu morate da naučite da vežbate moć vašeg uma. Setivši se beskonačnog sveta svetlosti, ja sada znam da je sve moje, da su sve stvari sadržane u meni. 

Molitva je psihološki pokret. Ona je umetnost kretanja od problema ka njegovom rešenju. Kada me prijateljica zove, govoreći mi problem, mi spuštamo slušalice, i ja se krećem od stanja problema ka njegovom rešenju zamišljajući da čujem istu gospođu koja mi govori kako je problem sada rešen. 

Prijatelj je nedavno podelio ovaj san sa mnom:Mi smo u bašti i on mi govori o svim svojim željama, kada mu ja kažem:“ Nemoj da ih želiš, živi ih!“ Ovo je istina. Želja je razmišljanje o nečemu. Živeti je razmišljanje iz nečega. Nemojte da idete kroz život želeći. Živite vašu želju. Zamislite kako je ona već ispunjena. Verujte da je ona istina; jer zamisao, iako lažna, ako istrajete će se zgusnuti u činjenicu. 

Kada učite umetnost molitve, istrajnost je neophodna, kao što nam je rečeno u priči o čoveku koji je, dolazeći noću, rekao:”Prijatelju, pozajmi mi tri kriške hleba.”Iako je njegov prijatelj odgovorio:“ Kasno je, vrata su zatvorena, moja deca su u krevetu, i ja ne mogu da siđem dole da te uslužim,“zbog čovekove nametljivosti, njegov prijatelj mu je dao ono što je želeo. Reč nametljivost znači drski bezobrazluk. Čovek je ponavljao i ponavljao svoj zahtev, ne želeći da prihvati ne kao odgovor. Ista istina je u priči o udovici. Ovo su parabole ispričane da bi ilustrovale molitvu. 

Gospodova Molitva uči nas jedinstvu svih nas. Ona počinje sa:”Oče naš.” Ako je Bog naš Otac, zar mi nismo jedno? Bez obzira na našu rasu ili boju kože, ako mi imamo zajedničkog Oca, mi moramo imati i zajedničko bratstvo.

Na kraju svi mi ćemo doći do spoznaje da smo mi Otac; ali u međuvremenu, istrajnost je ključ ka promeni u životu-veći dohodak, veće priznanje, ili bilo šta što može biti želja. Ako vaša želja nije ispunjena danas, sutra, sledeće nedelje ili sledećeg meseca - istrajte, jer istrajnost će biti isplaćena. Na sve vaše molitve će biti odgovoreno ako se ne predate. 

Moj stari prijatelj Abdulah, dao mi je ovu vežbu. Svakog dana ja bih seo u moju gostinsku sobu gde ne bih mogao da vidim telefon u hodniku. Sa mojim zatvorenim očima, ja bih zamišljao da sam u stolici sa telefonom. Onda  bih osetio sebe nazad u gostinskoj sobi. Ovo sam radio ponovo i ponovo, dok nisam otkrio osećanje promenjenog pokreta. Ova vežba mi je mnogo pomogla. Ako vi to pokušate, otkrićete da ste postali vrlo slobodni sa ovom vežbom.Praktikujte umetnost pokreta, i jednoga dana ćete otkriti da ste se kroz sam čin zamišljanja, odvojili od vašeg fizičkog tela i postavili tačno gde zamišljate sebe da treba da budete - u toj meri da ste viđeni od onih koji su tamo. 

Postajući u potpunosti imaginacija, vi morate biti bilo gde da ste u imaginaciji. Krećući se u imaginaciji, vi pripremate mesto za ispunjenje vaše želje. Onda kada se vratite, vi se krećete kroz seriju događaja koji će vas voditi do mesta gde ste postavili sebe. U imaginaciji, ja mogu da postavim sebe tamo gde želim da budem. Ja se krećem i vidim svet odatle. Onda, ja se vraćam ovde, ubeđen da će me, na način nepoznat meni, ovo biće koje može da učini sve stvari i zna sve stvari, voditi fizički preko mosta događaja sve do mesta gde sam sebe postavio. Vi se možete kretati u imaginaciji u bilo koje mesto ili bilo koje vreme. Budite tamo kao da je to istina, i vi ćete naučiti tajnu molitve. 

Moja žena je imala predivnu viziju u kojoj je videla sebe u drvoredu voćaka. Šetajući čistim prolazom, videla je ljude okupljene oko oltara. Prišla joj je gospođa noseći knjigu pod imenom “Veroispovest i Opraštanje Greha prema Judaizmu“. Prilazeći oltaru, ona je počela da je čita glasno. Ubrzo, druga gospođa joj je prišla, noseći knjigu pod imenom „Veroispovest i Opraštanje Greha prema Hrišćanstvu“. Prilazeći oltaru, ona je isto tako otvorila knjigu i počela da je čita. Dok je moja žena to slušala, spoznala je da je bilo beskrajno teže biti Hrišćanin nego Jevrej. Uvidela je da je cela stvar bila psihološka. Ništa nije bilo činjeno od spolja, jer je sve dolazilo iznutra.

 Brauning započinje svoju poemu „Uskrs“ rečima:“ Kako je teško biti Hrišćanin“.  I Čapman kaže:”Hrišćanstvo je nedovoljno isprobano i dokazano. Isprobano je i  nađeno kao teško i stoga je napušteno“. Zašto? Zato što Hrišćanin ne može prolaziti udarajući i okrivljavajući druge. Hrišćanstvo je izgrađeno na temelju da smo svi mi jedno. Da čovek treba uvek da se usklađuje sa onim što čini unutar sebe. Da je vaš svet svedočanstvo onoga što činite sebi.  To je teško prihvatiti, a ipak to je Hrišćanstvo. Nijedan čovek ne dolazi ka meni, osim mog Oca koji mi ga je poslao da bi me pozvao njemu. Ja i moj Otac smo jedno, stoga ja prizivam sve one koji ulaze u moj život da mi otkriju ono što činim u mojoj imaginaciji. 

Naučite kako da molite. Ovladajte sa tim i učinite da se vaš svet povinuje idealu koji želite da doživite. Zaustavite mišljenje o nečemu, počnite da mislite iz nečega. Kada stavite sebe u stanje da je vaša želja ispunjena i mislite iz nje, vi se molite, i na način koji vaš racionalni um ne zna, vaša želja će postati činjenica u vašem svetu. Vi možete postati čovek ili žena koji želite da budete, kada znate kako da molite. Sve stvari su moguće onome ko veruje, stoga naučite umetnost verovanja i ubeđivanja sebe da je to istina. Onda ćete jednoga dana, dok zauzimate vreme i prostor u vašoj imaginaciji, vi biti viđeni od nekog drugog, koji će vas  pozvati ili poslati vam pismo dokazujući vašu posetu. Ovo znam iz svog iskustva. 

Biblija nije samo divna poezija, ona je nadahnuta reč Boga. Napisana je od pesnika, koji su dali prošireno značenje normalnim rečima. Kada legnete na krevet i zamislite da ste negde drugde, zar vi niste celi imaginacija? U činu imaginacije, vi napuštate mračne pečine svoga tela i pojavljujete se tamo gde zamišljate sebe da treba da budete, zato što je Bog, sav imaginacija, i ne može umreti. Vi ne možete ići ka večnoj smrti u kojoj  nema umiranja, i vaše besmrtno biće je imaginacija! Vi ste centralno biće svetog pisma - osoba zvana Isus Hrist, koji je Gospod Bog Jehova -  koji se spustio ovde sa svrhom

Dok ste ovde, morate platiti cenu življenja u svetu Cezara. Vi možete kritikovati naše političare i protestvovati zbog bilo kog podizanja poreza, ali vi ćete i dalje nastaviti da budete oporezovani. Sve što treba da naučite je umetnost molitve i većeg stvaranja novca.

 Setio sam se priče poslednjeg Predsednika Kenedija. Izgleda da se njegov otac, koji je u jednoj generaciji stekao nešto oko četiri stotina miliona dolara, žalio da njegova deca troše suviše novca. Na banketu, Predsednik Kenedi je rekao:“ Jedino rešenje ovog problema za oca je bilo da napravi više novca.”   

 Jednoga dana prijateljica mi je rekla, da kada je bila dete, njen otac je imao običaj da kaže:“Ako ti imaš samo dolar i neophodno je za tebe da ga potrošiš, učini kao da je to otpali list a ti si vlasnik šume bez granica.“Ako neko stvarno zna kako da moli, on bi znao kako da potroši dolar i onda kako da ga ponovo proizvede. Vidite, ovaj svet je doveden do postojanja kroz čovekovu imaginaciju, tako da je vrlo važno da naučite tajnu molitve. 

Ako vi još uvek želite, zaustavite to odmah! Zapitajte se kako bi to bilo, kada bi vaša želja bila realnost. Kako bi se osećali ako ste već ono što bi želeli da budete? U trenutku u kome hvatate svoje raspoloženje, vi počinjete da mislite iz njega. I velika tajna molitve je u mišljenju iz nečega, pre nego mišljenju o nečemu. Usidreni ovde, vi znate gde živite, vaš bankovni račun, posao, kreditore, prijatelje i voljene-dok mislite iz ovog stanja. Ali vi se možete pokrenuti ka drugom stanju i dati mu isto osećanje realnosti, kada otkrijete i praktikujete veliku tajnu molitve.  

Stavite moju poruku u srce i živite sa njom. Praktikujte umetnost molitve svakodnevno, i onda ćete jednoga dana otkriti da je najefikasnija molitva:” Hvala ti, Oče”. Vi ćete osećati ovo biće unutar vas kao vaše pravo sopstvo. Vi možete o tome govoriti kao „ti“ a ipak znati da je to “ja“. Vi ćete tada imati ti/ja odnos, i reći:“ Hvala ti, Oče“. Ako ja želim nešto, znam da ta želja dolazi od Oca, zato što se sve pokreće iz njega. Pošto mi je dao ovu potrebu, ja Mu zahvaljujem za njeno ispunjenje. Onda ću se ja kretati sa verom da će je onaj koji mi je dao kroz medijum želje ogrnuti u telesnu formu da bih je susreo u mesu. 

Ne padajte u naviku osuđivanja, kritikovanja  i opažanja neželjenih stvari. Vi imate život - živite ga plemenito. Mnogo je lakše biti plemenit, velikodušan, pun ljubavi i ljubazan, nego osuđivati druge. Ako drugi žele da čine tako, pustite ih.Oni su aspekti vas samih koje još niste prevazišli, ali ne padajte u tu naviku. Jednostavno zahvalite svom nebeskom Ocu  uvek ponovo i ponovo, jer će se na kraju, kada se zavesa spusti na ovu predivnu dramu, iz svega toga uzdići vrhunski glumac i vi ćete znati da ste vi On. 

A sada hajde da krenemo u tišinu.

 Nevil 10-06-1967

9.12.2008   

Hrist je ponekad samo prizivan u društvenim proslavama Božića, ali on je viđen i doživljavan kao večna, uvek radosna činjenica u kolevci Božanske Ekstaze. Pripremite se za proslavu Božića na stvaran način, kao što je ovde skromno sugerisano.


1. Pripremi svoje srce tako da možeš reći onima koji te svakodnevno razapinju surovim akcijama i rečima, i nezahvalnošću uzvraćaju dobro koje im daješ:”Oče, nauči me da volim ovu, grehom pogođenu braću, koji ne znaju šta čine, tako da im sa mojom ljubavlju mogu pokazati bolje načine življenja koji ih neće jačati u zlu kroz uzvraćanje surovosti."

2. Učini svoje srce oltarom Hristove ljubavi, koja je u svim rasama, ljubeći ih podjednako. Voli sve rase kao istovetno prebivalište sveprisutnog Hrista.

3. Oprosti svojim zamišljenim i stvarnim neprijateljima kao što je Hrist oprostio svojim protivnicima,

4. Učini da tvoj um zavoli Hrista kao radost duboke meditacije, i tako slavi drugi dolazak Hrista, i Duhovni Božić, svakodnevno unutar sebe.

5. Spoznaj nepoznatog Hrista unutar sebe gledajući ga kako se rađa drugi put kao uvek nova, uvek rastuća radost tvoje svakodnevne duboke meditacije.

6. Rukovodi svim akcijama sa pravednošću i neustrašivošću Isusa Hrista.

7. Prevaziđi iskušenja čula koja stvaraju tugu kroz samokontrolu Isusa Hrista i sa razvijanjem ukusa za sve dobre stvari. Odbaci prolazna zadovoljstva čula i teži za večnom, istinskom srećom Duše.

8. Ugledaj sveprisutnog Hrista u svakom čoveku, u svim Svecima, u svim stvorenjima, u Kosmosu nastanjenom zvezdama, i u hramu tvojih vlastitih misli.

9. Seti se, da iako je Hrist rođen jednom, on može biti rođen ponovo svakog Božića, ili u bilo koje drugo vreme, u tvojoj, kroz meditaciju probuđenoj, svesnosti.

10. Uzvrati dobrim na zlo, razumevanjem na nerazumevanje, ljubaznošću na neljubaznost, mirom na uznemirenost, tišinom na nervozu, i večnim Blaženstvom na zadovoljstva čula.

11. Ugledaj sveprisutnog , večnog Hrista kako se rađa iznova u tvojoj posvećenoj pažnji.

12. Radi ono što uvek radiš sa prisutnošću i mirom Hrista. Ovog Božića ugledaj Hrista kako se iznova rađa u lepoti čitave Prirode, u probuđenoj mudrosti, u svemu što nosi istinsku lepotu, i u svakome ko ispunjava sebe mirisom Hristovih kvaliteta.

13. Razmeni poklone sa mislima u Hristu i sa mislima da daješ njemu poklon svog srca i da primaš kao poklon Sebe samog na Božićnom drvetu svoje tihe svesnosti, koja blista bogatim ukrasima kvaliteta Duše onih koje si sretao i voleo. Kroz vrata svoje meditacije, pusti zatvorenu radost da utekne i odmori se, u srcu Hrista, koji je u svemu. Pusti svoju radost da pleše u najdaljim planetama, u bezdanu plavetnila i u najbližim talasima tvoje ljubavi. Tada ćeš ugledati Hrista kako se ljulja u svakoj ispoljenoj stvari.

Afirmiši: Dajem svoju zahvalnost Davaocu iza svakog poklona, i jedinom Davaocu iza svega što primam. Moja zahvalnost se uzdiže sa mirisom posvećenosti ka prestolu Sveprisutnosti.

On je Pesnik Pravde.

On je onaj koji apsolutno zna apsolutnim srcem.

On vodi ljude ka Totalnoj Slobodi. 

On nije san, nije ni java.

Tvoj san nije javan, njegov jeste.

Tvog sna ima nekad više, nekad manje.

Njegov san bez sna uvek ostaje isti.

Dok je sa ljudima razgovarao na jednom mestu,

Istovremeno je utvrđeno da se pojavio i na drugom.

Pokušavali su da ga svežu,

Ali unutra nije bilo nikoga. 

Ka majstoru tvojih  dubina,

Ka onom ko otvara oči, iz najdublje dubine skoči! 

Sreda, 26.12.2007. 

 
"Da bi imao pravo da se zoveš Čovekom, prvo moraš biti Čovek."

I, dan ponovo dolazi. I ja moram da izađem u njega. Ja ne znam šta će mi se dogoditi. Možda moram da se suočim sa nečim neprijatnim, možda ću sresti starog prijatelja, možda ću imati nesrećan slučaj, napraviti grešku ili ću biti iznenađen. Ne znam. Dan koji dolazi je misterija. Svakog jutra izlazim u neotkriven svet, i ja ulazim u njega sam. Koliko god prijatelja da imam oko sebe, koliko god podrški da me drži, moja dela su moja. Niko ne može da dela umesto mene. Ja sam svoja sopstvena odgovornost. Ne mogu od toga pobeći.

Ponekad osećamo to i to nas uplaši. Većina naše nervoze i brige, naših glavobolja, naših lomova, dolazi od unutrašnjeg straha jer ne znamo kako da se ponašamo prema životu. Pa ipak moramo da odgovorimo na život. Prisiljeni smo na akciju. To je kao da smo svaki dan na ispitu - na ispitu našeg života. I jednom kad dođe noć, i poglavlje dana se zatvori,dolazi neka vrsta presabiranja. Možeš ga projektovati pre odlaska na spavanje ako želiš: šta sam uradio danas što je bilo dobro, šta sam uradio što je bilo loše i šta sam naučio danas. I ova vrsta samoispovesti ima lekovitost u sebi, zato što čineći je, ja se suočavam sa sobom. Kakav god da je bio dan - dobar, loš ili neutralan - ja sam ga živeo. To je to. Ništa ga ne može promeniti.

Sada je to tvoja situacija, moja situacija, svačija situacija, i pitanje se pojavljuje: ako postoji ova misterija, ova džungla nepoznatog sa kojom se suočavam svakog dana, i ako moram ući u nju, koje je moje oružje? Kako mogu da se odbranim? To je suština stvari. Kako ja mogu biti naspram života?

Sećaš se Kiplinga:"Ako možeš da se susretneš sa trijumfom i sa katastrofom i da se prema oba ova prevaranta odnosiš podjednako." Pa, to zvuči dobro i mi zamišljamo da bi trebalo da budemo u stanju da tako osećamo, da tako delamo; ali, istina je da mi to ne možemo. Mi ne možemo, ovakvi kakvi smo, da susretnemo ponude života, prevaranta, i da se odnosimo prema svemu kao da je podjednako važno ili nevažno. To je naš problem.

Mi smo subjektivni ljudi. Ovim mislim da imamo naša sviđanja i nesviđanja, dopadanja i nedopadanja, naše želje i neželje - ili se bar tako čini. Ali iznenađujuće, ako gledamo možemo primetiti da uvek postoji nešto iza sviđanja i nesviđanja, želje i neželje, što se ne slaže potpuno, što nije deo igre.

Pronalaženje sudije je zaista problem. Uvek zauzimam strane. Uvek sam u protivurečnosti. Potreban mi je neko ko će dunuti u pištaljku, zaustaviri igru i pustiti me da krenem ponovo.

Pomozi mi da se povučem, o Bože, iz džungle života, i nađem Te u tišini.

I, dan ponovo dolazi, i gde god da si - već vozeći se na putu, ili ležeći na krevetu i razmišljajući o svojim problemima, ili doručkujući i čekajući vesti - 10 000 : 1 jeste da si u toj situaciji kao svi ostali, a to je, da ćeš suočen sa nekom vrstom problema, nekom vrstom protivurečnosti, koju ne možeš rešiti da ćeš je - ponovo, 10 000 : 1 - ostaviti da se reši sama, ili prepustiti slučaju, sticaju okolnosti u trenutku.

Ali čak i ako je ostaviš da se sama reši, tvoj način susreta sa svakom situacijom je tvoj, nešto posebno, ne baš isto, zapravo verovatno prilično suprotno načinu na koji bi se tvoj sused sa njom susreo. Mi imamo svoje sopstveno merilo kojim merimo vrednosti u svom životu. Nevolja je u tome da mi ne ostajemo isti. Naše merilo je rastegljivo. Mi variramo. U jednom trenutku smo potpuno zagriženi za nešto, a već u sledećem smo za to potpuno nezainteresovani. Stalno protivurečimo sami sebi.

Sada je ovo i kletva i blagoslov. Jer ako padnemo prilično nisko, sigurno je da ćemo se za sat ili dva, po zakonu proseka, uzdići prilično visoko. Ako bi mogli da naučimo da kontrolišemo ove promene, usporimo ljuljanja, sve bi bilo dosta jednostavnije za nas. Samo deca provode vreme na klackalici.

Dakle, pitanje je, kako? A odgovor je, da je nemoguće naučiti ovu vrstu životne kontrole u dvanaest životnih lekcija. Nije da je to teško. Šta moramo da naučimo je savršeno jednostavno; ali mi smo tako napravljeni, da takvi kakvi smo, ne možemo.

A sada, pre nego što dođemo do onoga što jeste i zašto mi to ne možemo da uradimo, mislim da moramo da razjasnimo jednu stvar. U spiritualnom kao i u svakodnevnom životu, moraš platiti za stvari. Ne možeš imati nešto za ništa. Mi radije upadamo u svakodnevnu naviku da mislimo kako puno treba da se uradi za nas. Mi skoro da osećamo da nam Bog duguje harfu i par krila ako ne uradimo ništa kriminalno.

Rečeno je da je Carstvo Nebesko biser koji ima veliku cenu. Imamo li para da za njega platimo? Ali pitanje nije ustvari tu. Pitanje je:" Jesam li ja zainteresovan za biser? Da li ga zaista želim?"Sečaš se šta se kaže u Propovedi na Gori:"Blagosloveni su oni gladni i žedni pravednosti jer će nahranjeni biti." Glad i žeđ su reči u toj Molitvi.
Da li zaista želimo ono za šta se toliko bunimo da želimo?

To je apsolutno osnovno pitanje i sve zavisi od njega. I, da budemo iskreni, mi ne možemo odgovoriti na njega. Zašto? Zbog naše klackalice, zbog našeg klackanja. U jednom trenutku spasenje je jedina stvar koja vredi, u sledećem je to potpuno nebitno. To je tako kako jeste. Moramo biti iskreni sami sa sobom. To je tako kako jeste.

Bože. Pomozi mi da iskreno odgovorim šta ja želim -sada?

I, dan ponovo dolazi, prvi dan mog preostalog života, i pretpostavljam, ako ozbiljno čitaš, da je to zato što tražiš pomoć za neki putokaz koji će ti omogućiti da usmeriš svoj život korisnije. Mi pisci možemo samo da pokažemo i kažemo, ako pratiš ovu ili onu ideju to može biti korisno. Da li jeste ili nije, zavisi od tebe.

Dakle, prva stvar je da uzmeš duhovno ogledalo, pogledaš sebe i upitaš se:"Da li stvarno želim da se promenim, da budem bolje?" Pa, i da i ne. Ponekad želim, ponekad ne mislim uopšte o tome. Ali, pre ili kasnije, moram doći do odluke. I ako je odluka da se borimo da razumemo sebe i naše živote bolje, moramo da je se držimo makar i potop sveta došao. U protivnom, vrtimo se u krugu.

Šta to znači? Može se razumeti na mnogo načina. Pretpostavimo da kažemo da osećamo negde duboko unutar nas, instinktivnu potrebu da pronađemo originalnu srž koja je već u nama, i da nikada ne izgubimo dodir sa njom.

Do đavola sa našim gresima, našim nedostatcima, našim nesrećama! Svi ih imamo. Ono što sam odlučio da radim, sve više i više, svaki dan, jeste da se vratim nazad, da se vratim nazad, ponovo i ponovo, sebi, onome što je apsolutno, sopstveno, moje.

Ali nevolja je: ja zaboravljam.

Možda ja zaista verujem da je Carstvo Nebesko unutar mene, kad bih samo mogao da ga nađem. Možda znam, da ako bih zaista mogao da vidim sebe, da bih video Boga. Sećaš se Jova:" Iako crvi uništavaju telo moje, ipak u mom mesu video sam Boga."

Mi to znamo, osećamo to. To je ono za šta smo se prvenstveno obavezali - i u šta se naša borba pretvara? Jednostavno ne zaboraviti našu želju da budemo prisutni u svom životu.

Možda ne razumete u potpunosti na šta mislim. Dozvolite da razjasnim. Šta god radimo u ovom momentu, ne znamo da to radimo. Život u nama prolazi sam od sebe. Kako sada sedite? Gde su vam ruke? Kako su vam postavljena stopala? Sada, ja znam. Za trenutak ću opet zaboraviti. Ali moramo pokušavati očajnički, da se vratimo, iznova i iznova, prvo da osetimo svoje telo, kasnije svoju celinu. Misliš da je to čudno? Ali kako možeš očekivati da pronađeš oltar pre nego što znaš hram u kojem on stoji? Prvi korak prema Carstvu Nebeskom unutar nas, je kroz ovo telo u kojem ono boravi.

Gospode, imaj milosti za moje nesećanje. Pomozi mi da se setim sebe. Amin.

Četvrtak, 6.12.2007.god 

Želja je dobar sluga, ali svirepi gospodar.

Da li analizirate vaše želje? Da li vi upravljate njima, ili one vama?

To je najvažnije pitanje koje odlučuje o vašoj sreći.

Svi mi tečemo linijom manjeg napora, i linijom manje hrabrosti.

Pravi put traži odvajanje od sebe... novu kristalizaciju, reintegraciju na novim osnovama koja često znači umiranje našeg nižeg ja i naših prizemnih želja. 

Nisu sve želje iste. Neke su dobre, neke su neutralne, a neke su pogubne za vaše zdravlje i blagostanje. Postoje dva načina da se rešite tiranije svojih želja.

Jedan je da ih ostvarite na fizičkom planu. To je magijski put, put ostvarenja želje i njeno proživljavanje na materijalnom planu. Problem kod ovog puta je što je priroda želje nalik na bunar bez dna, sama po sebi ona nikad ne donosi potpuno ispunjenje i uvek zahteva "više" i "još više". Sazrevanje želje nije uvek izvesno, tako da i pored njenog učestalog ponavljanja, ona ne nestaje, već opstaje vešto ukorenjena u vašoj svesti i podsvesti.  

Drugi način je da ih odradite na višim, duhovnim planovima, kroz nadsvesne vizije. Ovo je moguće samo uznapredovalim, oslobođenim dušama, jivan muktama, koje su sebe razvile do te mere da mogu svoje želje da zgusnu, prožive i ostvare na astralnom planu i na taj način one su u stanju da prožive svoje želje, za koje bi im bio potreban  čitav život, u nekoliko minuta duboke nadsvesne meditacije. To je mističan put, i njegova prednost u odnosu na magijski put je što želju uklanja u korenu, oslobađajući je zavisnosti od objekta. Ovaj put direktno napada i uklanja ego, a indirektno sa njim i želju, jer je ego u temelju svih želja.

Dvojna priroda želje izražena je u simbolu indijske Boginje Kali, Boginje Prirode. Želja je naša osnovna priroda, ona je kao poljubac Mračne Boginje koji nas može dovesti do najviših visina, ili nas baciti u najdublje ponore. 

Pazite na ono što želite, jer će vas magnetizam vaših želja dovesti, pre ili kasnije, do njihovog ostvarenja. One će doći do vas, želeli vi to ili ne...

Ako je već tako, a tako je, vaše želje će doći do vas, pre ili kasnije...potrudite se onda da ih "srcem imate"! 

 Ponedeljak, 6.11.2007.god.

 Početak. Kao i svaki...težak.

Pokušavam da proniknem u dostojanstvo Ljubavi.

Zadržavam se na Oku Discipline.

Traganje predoseća Večnost i Temelj.

Ulazim u prostor Smrti pre smrti. Smrt Želje. 

Spreman sam da umrem...

LA! 

Ponedeljak, 15.10.2007.